Vekovima unazad brodovi su igrali ključnu ulogu u povezivanju različitih krajeva sveta, trgovini, ekonomiji, energetici i turizmu. Iako su i danas nezamenjivi u mnogim aspektima globalnog života, postoji jedan važan izazov koji mora biti rešen kako bi njihova budućnost bila održiva. Budući da su veliki zagađivači mora, okeana i vazduha, i brodovi se moraju podvrgnuti tranziciji ka čistijim tehnologijama.
Koliko je važno da ovakva tranzicija bude sprovedena što pre, pokazuje činjenica da postoje organizacije koje već prepoznaju ove izazove i rade na njihovom rešavanju. Evropska agencija za pomorsku sigurnost (EMSA) sprovodi studije o alternativnim gorivima i energetskim rešenjima za brodarstvo kako bi pružila podršku ovom sektoru da pređe na održiva rešenja. Prethodni izveštaji na ovu temu obuhvatali su bio-goriva, amonijak, vodonik, sintetička goriva i druge opcije. Najnoviji izveštaj, pod nazivom Potential Use of Nuclear Power for Shipping, objavljen krajem 2024. godine, fokusira se na nuklearnu energiju kao potencijalno rešenje za dekarbonizaciju pomorskog sektora. Do sada, nuklearna energija je uglavnom korišćena u vojne svrhe, kao i za pogon ledolomaca na Arktiku. Međutim, kako se navodi u izveštaju, sada je prepoznata i kao održiv izvor energije koji može doprineti ostvarivanju ciljeva Evropske unije o nultim emisijama.
Da bi se omogućila šira upotreba nuklearnih reaktora u trgovačkim brodovima, treba usmeriti napore na razvoj odgovarajuće tehnologije. Ključni izazovi koji zahtevaju pažnju su dostupnost i cena fisilnog materijala koji se koristi kao gorivo u nuklearnim reaktorima. Fisilni materijali, kao što su uranijum i plutonijum, mogu da podlegnu fisionoj reakciji i oslobode veliku količinu energije, što ih čini ključnim za pokretanje nuklearnih reaktora. Reaktori treba da budu dizajnirani na način da mogu da koriste različite vrste ovih materijala kako bi omogućili fleksibilno snabdevanje gorivom i smanjili prekid u lancu snabdevanja, objašnjeno je u izveštaju.
U FOKUSU:
- Tehnološki iskorak u borbi protiv šumskih požara
- Spor razvoj elektromobilnosti u BiH
- Slovenačka rešenja za elektromobilnost koja osvajaju svet
Govoreći o održivosti, nuklearni pogon gotovo da nema emisije štetnih gasova, jer proces proizvodnje energije putem nuklearne fisije ne zahteva sagorevanje fosilnih goriva. Iako dolazi do oslobađanja emisija prilikom vađenja, prerade i transporta uranijumskog goriva, one su relativno niske, a u budućnosti bi ove emisije mogle biti još niže ukoliko se u procese uključe obnovljivi izvori energije.
Iako početna ulaganja u brodove na ovaj pogon mogu biti veća, dugoročno bi mogli smanjiti troškove zahvaljujući dužim intervalima između dopunjavanja goriva i očekivanom rastu cena nafte.
Izvesno je da će se sa napretkom tehnologije i početni investicioni troškovi smanjivati. Ipak, za širu upotrebu nuklearnog pogona na trgovačkim brodovima potrebno je sprovesti detaljnu regulatornu reformu, koja će osigurati odgovorno i bezbedno korišćenje nuklearne energije u pomorskom transportu.
Izveštaj ističe i ključne izazove poput curenja radijacije, potonuća, prevrtanja plovila, sudara, požara, kao i licenciranja tehnologije i brodogradilišta. Takođe, identifikovani su spoljni rizici, kao što su otmica i teroristički napadi. Zbog toga je od presudne važnosti pažljiva procena rizika uz stalni rad na unapređenju sigurnosnih mera.
Južna Koreja predvodi promene
Kako bi ova priča izašla iz teorijskih okvira, selimo se u Južnu Koreju. U februaru ove godine, južnokorejska kompanija HD KSOE predstavila je u Sjedinjenim Državama model broda sa nuklearnim pogonom. Ovaj impozantni teretnjak može da primi 15.000 kontejnera dužine 20 stopa. Brod je već dobio načelno odobrenje Američke pomorske agencije (ABS) i koristi naprednu SMR (Small Modular Reactor) tehnologiju, odnosno mali modularni reaktor.
Zahvaljujući ovoj tehnologiji, oslobođen je prostor koji je prethodno zauzimala teška oprema motora. Dodatno, dizajn broda uključuje napredni sistem zaštite od radijacije.
Iako su brojni izazovi pred daljim razvojem nuklearnog pogona za trgovinske brodove, ova tehnologija već sada pokazuje značajan potencijal, što potvrđuje i primer iz Južne Koreje.
Priredila: Katarina Vuinac
Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA MOBILNOST
