Srbija je 2024. godine ostvarila najbolji rezultat u prodaji novih automobila u poslednjih pet godina, nadmašivši čak i periode pre pandemije. Ipak, prema podacima Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova, tržištem i dalje dominiraju polovni automobili, koji čine čak 83 odsto ukupne prodaje.
Kada je reč o vrsti goriva, najveći udeo među novim automobilima prodatim u 2024. godini imaju benzinski motori sa 46 odsto, dok hibridi, u svim svojim varijantama, čine 32 odsto tržišta. Dizel-vozila zauzimaju 19 odsto, dok su preostala tri odsto raspoređena na alternativna goriva – dva odsto na TNG i slične pogone, a svega jedan odsto na električna vozila.
„Udeo 100 odsto električnih vozila iznosi oko jedan odsto, odnosno prodata su precizno 283 nova putnička automobila, kao i 142 nova laka komercijalna vozila. Kada je reč o hibridima, pod elektrifikovanim vozilima podrazumevaju se i plug-in hibridi, kojih je prodato više od 2.000. Posmatrajući trendove od 2019. godine do danas, prodaja konstantno raste, ali smo i dalje u značajnom zaostatku u poređenju sa tržištem EU, gde udeo 100 odsto električnih automobila u ukupnoj prodaji iznosi 13,6 odsto”, rekao je Boris Ćorović, generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova.
Nasuprot tome, tokom 2024. godine u Srbiju je uvezeno oko 135.000 polovnih putničkih automobila, od kojih je čak 58.000 sa „euro 3” i „euro 4” motorima (proizvedenih između 2001. i 2010. godine). To znači da je u ukupnoj prodaji udeo novih vozila iznosio svega 17 odsto, dok su preostala 83 odsto činila polovna vozila.
Kada je reč o polovnim 100 odsto električnim vozilima, u Srbiju su 2024. godine uvezena 964 takva vozila, što znatno premašuje broj prodatih novih električnih automobila. Ovi podaci jasno pokazuju da se građani Srbije i dalje u najvećoj meri oslanjaju na polovne automobile, često sa starijim standardima emisije gasova. Sa stanovišta zaštite životne sredine, zabrinjavajuće je što uvoz i dalje predvode starija vozila, koja spadaju među najveće zagađivače, dok je broj novih automobila znatno manji.
U FOKUSU:
- Spor razvoj elektromobilnosti u BiH
- Slovenačka rešenja za elektromobilnost koja osvajaju svet
- Futuristička košnica – urbano pčelarstvo iz vašeg doma
Električna vozila i infrastrukturni izazovi
Kao jedan od glavnih razloga male zastupljenosti električnih vozila, Ćorović navodi nedovoljan broj punjača. U Srbiji trenutno postoji oko 200 javnih punjača, što je svega tri punjača na 100.000 stanovnika, dok Bugarska ima 24, a Hrvatska 32 punjača na isti broj stanovnika.
„Nedovoljno je razvijen tzv. eko-sistem za električna vozila. Ključni segment tog eko-sistema je mreža javnih punjača, ali on obuhvata i zakonsku regulativu, nefinansijske podsticaje, rešavanje pitanja reciklaže dotrajalih baterija, kao i tehničke detalje poput uvođenja posebnih registarskih tablica i upisa podataka u saobraćajnu dozvolu”, objašnjava Ćorović. Dodaje da će dolazak novih brendova iz Azije na tržište Srbije, početak proizvodnje „Fijatovog” električnog modela u Kragujevcu, kao i postepeni pad cena električnih vozila doprineti njihovoj većoj dostupnosti u narednim godinama.
U januaru ove godine prodata su 1.482 nova putnička automobila, kaoi 284 nova laka komercijalna vozila. Međutim, od ukupnog broja uvezenih vozila, svega 16 je električnih. Ćorović napominje da nije realno očekivati značajan rast prodaje električnih vozila tokom 2025. godine, s obzirom na to da je budžet za subvencije za ekološka vozila ostao na sličnom nivou kao u 2024. godini (170 miliona RSD), što je znatno manje u poređenju sa 2023. i prethodnim godinama.
Priredila: Jasna Dragojević
Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA MOBILNOST
